Tromboza vena na nogama je ozbiljno stanje koje može izazvati značajne zdravstvene probleme ako se ne leči pravilno.
Ovaj blog posvećujemo objašnjenju šta je tromboza vena, kako se međusobni tipovi tromboze razlikuju, koji su uzroci, simptomi i faktori rizika, kao i kako se ova venska bolest dijagnostikuje i leči. Isto tako, razmotrićemo moguće komplikacije i mere prevencije koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od razvoja ove bolesti, a biće reči i o tome kada je vreme da potražite medicinsku pomoć.
Sadržaj
ToggleŠta je tromboza vena i kako se razlikuje od drugih tipova tromboze?
Tromboza vena je stanje gde se tokom života pacijenta formirao krvni ugrušak unutar krvnih sudova, koji delimično ili potpuno ometa redovan protok krvi kroz krvni sud gde je lokalizovan krvni ugrušak (tromb).
Kako se razlikuje tromboza vena od arterijske tromboze?
Arterijska tromboza nastaje kada se krvni ugrušak formira u arterijama – krvnim sudovima koji nose krv bogatu kiseonikom iz srca ka ostatku tela. Nasuprot tome, venska tromboza se razvija unutar vena koje vraćaju deoksigenisanu krv ka srcu.
Kada je reč o posledicama, arterijska tromboza može da izazove srčani ili moždani udar, dok venska tromboza može izazvati manje ili više komplikovane stadijume venske bolesti. Ovo zavisi da li se tromb javlja u površinskim ili dubokim venama, o čemu ćemo pisati nešto kasnije.
Tromboza vena vs. tromboza vena na nogama
Venska tromboza kao opšti pojam, može da se odnosi na vene bilo gde u telu. Tromboza vena na nogama predstavlja specifičan oblik venske tromboze koji zahvata isključivo vene u nogama i javlja se kao posledica gravitacije i pritiska na donje ekstremitete.
Koji su uzroci nastanka tromboze vena na nogama?
Svi koji se pitaju šta je tromboza vena na nogama, verovatno žele da znaju i šta dovodi do ovog stanja. U nastavku ukratko pojašnjavamo sve faktore koji izazviaju ovu vensku bolest.
Nasledni faktori
Genetika igra izuzetno veliku ulogu kada je venska problematika u pitanju. Svi pojedinci koji imaju porodičnu istoriju tromboze, proširenih vena ili neke druge venske bolesti imaju i veliki rizik da se tokom života i sami nose sa tim stanjem.
Stečeni faktori
- Životno doba – starije osobe su sklonije trombozi zbog smanjene pokretljivosti, slabije elastičnosti venskih zidova i drugih zdravstvenih problema kojima su izloženi. Sa starenjem, elastičnost vaskularnih sudova se smanjuje, što dodatno doprinosi riziku od stvaranja ove bolesti.
- Pol – žene su pod većim rizikom zbog brojnih hormonskih promena, hormonskih promena koje se dešavaju tokom trudnoće, korišćenja kontraceptivnih pilula ili drugih hormonskih terapija. Ovi hormonski faktori mogu povećati sklonost ka zgrušavanju krvi i uticati na stvaranje tromba.
- Neaktivnost – višesatno sedenje ili ležanje (posebno nakon operacije), može uticati na to da se smanji protok krvi u venama nogu i da se poveća rizik od nastanka ovog stanja. Ovo stanje je često kod ljudi koji putuju na duže relacije bez pokretanja nogu kao i kog generalno ljudi koji ne pridaju fizičkoj aktivnosti.
- Povrede – agresivnije fizičke povrede mogu oštetiti venske zidove, što olakšava stvaranje ugrušaka. Čak i manje povrede mogu izazvati značajne komplikacije kod ljudi sa većim rizikom za ovo stanje.
- Malignitet – neke vrste karcinoma i tretmani za njihovo izlečenje, kao što je hemoterapija, mogu uticati na veću verovatnoću za stvaranja tromba u venama. Tumori mogu uticati na zgrušavanje krvi povećavajući rizik od tromboze
- Hirurške intervencije – velike operacije, posebno na kukovima ili nogama, povećavaju rizik za pojavu ove bolesti. Dva faktora posebno utiču na mogućnost stvaranja ugruška, a to su smanjena pokretljivost i oštećenje tkiva.
- Imobilizacija – gips na nozi ili dugotrajno mirovanje zbog povrede još je jedan od faktora koji mogu otežati cirkulaciju i uticati na razvoj ove bolesti.
- Oštećenje krivnih sudova – oštećenje unutrašnjeg zida krvnih sudova olakšava stvaranje ugrušaka. Pušenje i visoki krvni pritisak mogu oštetiti venske zidove.
- Trudnoća – povećan volumen krvi i jači pritisak materice još je jedan mogući faktor rizika.
- Gojaznost – preterana telesna težina negativno utiče po više osnova, a jedan od njih je i razvoj venskih bolesti posebno na nogama.
- Pušenje – pušenje povećava rizik od tromboze oštećivanjem zidova krvnih sudova.
- Hormonska terapija – Upotreba hormonskih terapija može povećati rizik od stvaranja ugrušaka na taj način što se upotrebom ovih terapija može pomeriti ravnoteža faktroza zgrušavanja krvi.
Koji su simptomi tromboze vena na nogama?
Uobičajeni simptomi (bol, otok, crvenilo)
Simptomi tromboze vena na nogama mogu varirati od slučaja do slučaja, ali uobičajena je pojava bola, oticanja noge i crvenila u zahvaćenom područja. Bol može biti blag ili jak i često se pogoršava kada se više sati stoji ili hoda. Otok može biti lokalizovan ili može zahvatiti celu nogu, dok pojavu crvenila obično prati povećanje toplote i osetljivost sporne regije na dodir.
Specifični simptomi za različite tipove venske tromboze
U slučaju površinske venske tromboze (PVT) javljaju se simptomi kao što su bol, crvenilo i otvrdnuće duž površinskih vena.
Kada je reč o dubokoj venskoj trombozi (DVT) prisutan je intenzivan bol, veliki otok, osećaj toplote i promena boje kože (koža na nozi postaje plavkasta ili bleda). U pitanju je ozbiljnije stanje jer se ugrušak nalazi u dubokim venama i jedan njegov deo može da se odvoji i da stigne do pluća. Na taj način dolazi do ozbiljne zdravstvene komplikacije – plućne embolije, koja spada u kategoriju životno ugrožavanjućih stanja.
Kada potražiti medicinsku pomoć?
Ni u kom slučaju nije pametno zanemariti jasne simptome koji ukazuju na neku vensku komplikaciju.
Savetujemo da se zakaže pregled kod flebologa čim se primete bilo koji od navedenih simptoma tromboze vena na nogama. Posebno je važno obratiti se lekaru ako osećate intenzivan bol, otok ili promene boje kože, ili ako primetite da se iznenada javilo otežano disanje, bol u grudima ili iznenadno gubljenje daha – ovo može ukazivati na plućnu emboliju.
Koje vene su najčešće zahvaćene trombozom?
Površinske vene nogu
Površinske vene su krvni sudovi koji se nalaze blizu površine kože i igraju ključnu ulogu u cirkulaciji krvi iz ekstremiteta nazad ka srcu.
Najpoznatija površinska vena je vena safena, koja se proteže duž cele noge, od unutrašnjeg dela skočnog zgloba do prepona. Površinske vene su manje od dubokih vena i imaju tanje zidove i njihova glavna funkcija je prikupljanje krvi iz kože i potkožnog tkiva i preusmeravanje ka dubljim venama. Zbog svoje blizine površini kože, ove vene su vidljive i često mogu biti zahvaćene raznim stanjima poput proširenih vena i drugih venskih bolesti.
Duboke vene nogu
Duboke vene su glavni krvni sudovi koji nose oksigenisanu krv iz donjih ekstremiteta nazad ka srcu. Najznačajnije duboke vene u nogama su vena femoralis (koja prolazi kroz bedra) i vena poplitealis (koja prolazi kroz kolena).
One su dublje smeštene u tkivima i okružene su mišićima, što pomaže u njihovom radu tokom mišićne kontrakcije, povećavajući protok krvi. Duboke vene imaju deblje zidove i veći prečnik u poređenju sa površinskim venama, pa zbog toga i mogu da podnesu veći pritisak i protok krvi. Vrlo su važne za funkcionisanje venskog sistema jer upravo one osiguravaju pravilnu cirkulaciju i oksigenaciju tkiva.
Koje vrste tromboze vena razlikujemo?
Površinska venska tromboza (PVT)
Površinska tromboza (PVT) je vrsta venske bolesti gde se krvni ugrušak formira u površinskim venama, koje se nalaze neposredno ispod kože. Ova vrsta tromboze je često povezana sa proširenim venama i može da se javi kao posledica ukoliko je ovo stanje zanemareno ili neadekvatno lečeno. Kada se nose sa ovim stanjem, pacijenti se žale na bol, crvenilo i oticanje u zahvaćenom području.
U poređenju sa dubokom venskom trombozom (o kojoj ćemo pisati malo kasnije), površinska venska tromboza je stanje koje je lakše i za pacijenta, ali i za lečenje. Iako se uobičajeno ne klasifikuje kao životno ugrožavajuće stanje, može izazvati značajne neprijatnosti i komplikacije ako se ne leči pravilno i od strane doktora koji poseduje adekvatna znanja o funkcionisanju venskog sistema.
Važnost lečenja od strane usko specijalizovanog doktora je nepobitna zato što neadekvatni tretmani lečenja mogu izazvati brojne ozbiljne komplikacije.
Duboka venska tromboza (DVT)
Duboka venska tromboza (DVT) je ozbiljnije stanje u kojem se krvni ugrušak (tromb) formira u dubokim venama. Ovo stanje je posebno opasno jer krvni ugrušak ili jedan njegov deo može da putuje kroz krvotok i da izazove plućnu emboliju – što je potencijalno smrtonosno.
Ono zbog čega nastaje DVT odnosi se na različite faktore, od kojih su neki dugotrajno mirovanje ili nepokretnost, agresivne povrede vena, operacije, genetske predispozicije za zgrušavanje krvi i druge pridružene bolesti.
Kada je reč o simptomima, oni uključuju bol i osetljivost u nozi, oticanje noge (često samo jedne noge), promenu boje kože koja može postati crvenasta ili plavkasta, a nije neuobičajena i povećana toplina u zahvaćenom području. Ono što može naročito nezgodno za pacijente jeste to da je DVT u nekim slučajevima asimptomatska – što znači da se ne javlja uz jasno izražene simptome na osnovu kojih se može zaključiti da postoji ovaj ozbiljan zdravstveni problem.
Kako se dijagnostikuje tromboza vena?
Klinički pregled
Prvi korak je lekarski pregled pacijenta.
Lekar uzima detaljnu anamnezu pacijenta, uključujući informacije o simptomima, njihovom trajanju i intenzitetu. Zatim se vrši fizički pregled gde lekar traži vidljive simptome kao što su otok, crvenilo, ispituje nivo bola koji pacijent oseća u zahvaćenom području. Palpacijom (opipavanjem) se mogu otkriti čvrsti, bolni čvorovi duž zahvaćenih vena, a pored toga, lekar će proceniti prisustvo faktora rizika, kao što su nedavne hirurške intervencije, dugotrajna nepokretnost, trudnoća, upotreba hormonske terapije ili porodična istorija venskih bolesti.
Dijagnostički testovi (ultrazvuk, D-dimer test, venografija)
Nakon kliničkog pregleda, lekar će često preporučiti dijagnostičke testove kako bi potvrdio prisustvo tromboze.
Dopler ultrazvuk je prvi izbor za dijagnostiku tromboze vena, jer ovaj metod omogućava vizualizaciju protoka krvi i identifikaciju krvnih ugrušaka. Reč je o neinvazivnom testu je brz i bezbolan, i koji pruža precizne informacije o stanju vena.
Pored ultrazvuka, koristi se i D-dimer test za otkrivanje prisustva fibrinskih fragmenata u krvi, što može ukazivati na trombozu. Visoki nivoi D-dimera su često povezani sa trombozom, ali i sa drugim stanjima, pa se ovaj test koristi u kombinaciji sa drugim dijagnostičkim metodama.
Za razliku od svega navedenog, venografija je invazivan test koji se koristi u slučajevima kada rezultati ultrazvuka nisu jasni. Tokom venografije, kontrastno sredstvo se ubrizgava u vene, omogućavajući da se ovi krvni sudovi na snimku vizualizuju.
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza je vrlo korisna zato što postoje mnoga stanja koja mogu imati slične simptome. Ona zahteva temeljan pristup i pažljivu analizu simptoma, uz korišćenje odgovarajućih dijagnostičkih testova. Na osnovu rezultata testova i kliničkog pregleda, lekar će moći da isključi druge moguće uzroke i postavi tačnu dijagnozu tromboze vena na nogama, čime će omogućiti adekvatno lečenje i smanjiti rizik od komplikacija.
Koje metode za lečenje tromboze vena razlikujemo?
Kako je duboka venska tromboza značajno ozbiljnije stanje nego što je površinska tromboza, shodno tome, razlikuju se i odabrane metode za njihovo lečenje.
Terapija | Duboka venska tromboza (DVT) | Površinska venska tromboza (PVT) |
Antikoagulantna Terapija | Standardni tretman za sprečavanje povećanja ugruška i smanjenje rizika od plućne embolije | Koristi se u specifičnim slučajevima sa rizikom prelaska u DVT |
Trombolitička Terapija | Koristi se za brzo rastvaranje ugruška kod masivnih ugrušaka | Nije uobičajena za PVT |
Kompresivna Terapija | Nošenje kompresivnih čarapa za smanjenje otoka i bolova | Nošenje kompresivnih čarapa za smanjenje otoka i bolova |
Lokalni Tretmani | Nije primarni tretman | Upotreba lokalnih antiinflamatornih gelova i krema |
Oralni NSAID Lekovi | Koriste se za bolove i upale | Česta upotreba za smanjenje bolova i upale |
Topli Oblozi | Nije primarni tretman | Primena toplih obloga na zahvaćeno područje |
Hirurške Opcije | Trombektomija ili vena kava filter u specifičnim slučajevima | Nije uobičajeno za PVT |
Fizikalna Terapija i Mobilizacija | Rano pokretanje i vežbanje za poboljšanje venskog protoka krvi | Promovisanje redovne fizičke aktivnosti |
Napomena: Ova tablica je informativnog karaktera i ne zamjenjuje savet lekara. Važno je da se za individualni plan lečenja obratite svom lekaru.
Koje su moguće komplikacije ukoliko se ne leči tromboza vena?
Komplikacije ukoliko se ne leči duboka venska tromboza (DVT)
Šta sve može da izazove duboka venska tromboza ako se njeno postojanje zanemari?
Plućna Embolija
Jedna od najčešće pominjanih komplikacija neadekvano lečene DVT jeste plućna emobija. U ovom slučaju, deo krvnog ugruška (tromba) može se odvojiti i plutati kroz krvotok do pluća i tamo izazvati blokadu u plućnim arterijama. Plućna embolija je ozbiljno i potencijalno smrtonosno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju, a simptomi koji ga prate mogu uključivati iznenadno otežano disanje, javljanje bola u grudima, ubrzan puls i kašalj (ponekad sa krvavim ispljuvkom).
Post-trombotični Sindrom (PTS)
Ovo je još jedna komplikacija koja se može razviti kod pacijenata sa nelečenom trombozom u dubokim venama. Ovaj sindrom je rezultat trajnog oštećenja krvnih sudova usled hroničnog pritiska koji se stvara od krvnog ugruška (tromba) u venama. PTS može izazvati dugotrajni bol, oticanje noge, promene boje kože i ulceracije na zahvaćenoj nozi. Sve ovo značajno smanjuje kvalitet života pacijenata i otežava njegove svakodnevne aktivnosti i, dugoročno gledano, narušavaa njegovo zdravlje.
Hronična Venska Insuficijencija
Hronična venska insuficijencija je stanje koje se razvija kada vene nogu ne uspevaju adekvatno da vraćaju krv nazad ka srcu i kada su sva početna stanja ove venske bolesti zapostavljena do te mere da se na nogama javljaju velika oticanja, bolovi i ulceracije, odnosno otvorene rane koje teško zarastaju, kao i trajne promene na koži.
Komplikacije ukoliko se ne leči površinska venska tromboza (PVT)
Tromboflebitis
Površinska venska tromboza (PVT) može takođe dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija ako se ne leči na vreme i na adekvatan način. Jedna od komplikacija je tromboflebitis, stanje u kojem dolazi do upale zidova vena zbog prisustva krvnog ugruška u venama. Ovo može uzrokovati bol, crvenilo i oticanje duž zahvaćenih krvnih sudova.
Progresija u duboku vensku trombozu (DVT)
Iako se ovo ne događa toliko često, nekada krvni ugrušci iz površinskih vena mogu da se prošire na dublje vene, što povećava rizik od ozbiljnijih komplikacija tako što bolest napreduje, pa se od površinske venske tromboze razvije DVT. Prisustvo tromba u dubokim venama je, samo po sebi, vrlo ozbiljno zbog posledica koje opisana plućna embolija može da izazove. Zbog toga je vrlo važno pravovremeno dijagnostikovati i lečiti sve venske bolesti i ni u kom slučaju ne zapostavljati prisutne simptome jer svaka vrste bolesti utiče na sveukupno zdravlje.
Infekcija
Kada se vena upali i postane osetljiva, rizik od infekcije se povećava. Infekcija može dodatno komplikovati stanje, uzrokujući povećanu bol, crvenilo i oticanje, a u težim slučajevima može zahtevati upotrebu antibiotika ili čak hiruršku intervenciju.
Prevencija – kako mogu sprečiti nastanak venske tromboze?
Redovne medicinske kontrole i praćenje stanja vena su ključni za osobe koje imaju povećan rizik od ovog oboljenja.
Međutim, kada je reč o stilu života, koje navike bi pomogle da se zdrav venski sistem što duže održi?
Redovna fizička aktivnost je ključna za održavanje dobre cirkulacije. Hodanje, trčanje, plivanje ili bilo koja druga forma kretanja može smanjiti rizik od nastanka krvnih ugrušaka u venama nogu. Dugotrajno sedenje ili stajanje treba izbegavati; ali, ako posao podrazumeva višesatno sedenje ili stajanje – onda je još važnije razumeti značaj fizičke aktivnosti.
Održavanje zdrave telesne težine, takođe, igra značajnu ulogu u prevenciji ovog venskog oboljenja. Kod gojaznih osoba, njihova prekomerna težina može povećati pritisak na vene, što otežava protok krvi i čini da rizik od stvaranja krvnih ugrušaka bude izvesniji. Uravnotežena ishrana koja je bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i nemasnim proteinima održava telesnu težinu u zdravim granicama i doprinosi optimalnoj cirkulaciji.
Hidratacija je još jedan važan faktor u prevenciji tromboze. Dovoljan unos vode tokom dana održava krvnu viskoznost i olakšava njen protok kroz venski sistem. Isto tako, korisno je izbegavati prekomerno konzumiranje alkohola, jer on može dovesti do dehidracije i do oštećenja krvnih sudova. Pored alkohola, obratite pažnju i na kontrolisan unos kofeina tokom dana.
Nošenje kompresivnih čarapa može biti korisno, posebno za osobe koje su u riziku od tromboze zbog genetskih faktora, prethodnih epizoda tromboze, trudnoće ili dugotrajnih putovanja. Kompresivne čarape pomažu u održavanju adekvatnog pritiska u venama, što olakšava vraćanje krvi ka srcu i smanjuje mogućnost stvaranja ugrušaka. Njihov odabir ne bi trebao da bude samoinicijativan, već u skladu sa preporukom lekara.
Za kraj, neka odeća i obuća koju nosite bude komotna i prijatna. Konstantno nošenje uske odeće i neudobne obuće može da utiče na stagnaciju krvi u nogama, pa je savet da se ipak odlučite za udobnost.
Zaključak
Kao što možete i sami zaključiti iz ovog bloga – odgovor na pitanje “Šta je tromboza vena na nogama?” neće govoriti o sasvim bezazlenoj situaciji. Reč je o ozbiljnom zdravstvenom stanju koje može dovesti do teških komplikacija ako se ne prepozna na vreme i ako se ne leči adekvatno i od strane proverenog stručnjaka.
Zbog toga je korisno širenje svesti o važnosti zdravog venskog sistema, potpunom razumevanju uzroka i simptoma svake venske bolesti, kao i dobra informisanost o metodama lečenja. Sve ove stvari su itekako dragocene za pacijente, kako bi lakše prepoznali stanje sa kojim se nose i kako bi zatražili adekvatno lečenje i na vreme delovali na uklanjanje i/ili smaminjivanje simptoma bolesti i na taj način preventivno delovali za svoje zdravlje.
Najčešće postavljena pitanja
Šta je tromboza vena?
Da li je tromboza vena opasna?
Koja je razlika između tromboze dubokih i površinskih vena?
Kako mogu da sprečim trombozu vena?
Koliko dugo traje lečenje tromboze vena?
Da li mogu da putujem ako imam trombozu vena?
Kakva je prognoza za osobe sa trombozom vena?
Kako Klinika Dr Dragić može da vam pomogne?
Klinika Dr Dragić je najmoderniji centar u Evropi za savremenu vensku terapiju laserom.
Ovo je mesto gde se koriste najnovije laserske tehnologije za uklanjanje kapilara i vena i gde se garantuju dugotrajni rezultati bez recidiva. Sa dugogodišnjim iskustvom i stručnim timom, centar pruža vrhunske usluge u lečenju proširenih vena. Doktor Petar Dragić, pionir u laserskom lečenju, važi za jednog od najcenjenijih svetskih venskih hirurga koji iza sebe ima više od 20000 uspešno izvedenih operacija. Jedan je od prvih hirurga u Evropi koji je uveo laser u operativno lečenje proširenih vena, a njegove metode su unapređene tako da diktiraju svetski standard, bezbedne, bezbolne i omogućavaju brz oporavak – što ih čini idealnim za pacijente.
Naša klinika je poznata po visokoj stopi uspeha i minimalnom riziku od ponovnog pojavljivanja problema na već tretiranim venama, a još jedna stvar zbog koje smo poštovani od strane svih pacijenata sa kojima smo sarađivali jeste individualan pristup i puna posvećenost pacijentu.
Zakažite pregled kod Dr Dragića već danas
Ako ste primetili simptome koji mogu ukazivati na stanje tromboze vena – ne ignorišite ih.
Javite nam se i raspitajte se o slobodnim terminima za pregled, jer ćete u našoj klinici dobiti stručno mišljenje jednog od najcenjenijih stručnjaka u oblasti venske problematike. Možete nas kontaktirati pozivom na broj telefona ili kroz popunjavanje kontakt forme.