Da li ste znali za sledeće navode?
- Prevalencija proširenih vena je veća kod žena (55%) nego kod muškaraca (45%)
- Žene koje su gojazne imaju 50% veći rizik za pojavu proširenih vena nego što je to slučaj kod žena koje imaju uravnoteženu telesnu težinu.
Šta su vene?
Vene su, mimo arterija i kapilara, treći krvni sud koji je zaslužan za cirkulisanje krvi kroz naše telo. One usmeravaju krv iz perifernih delova tela u srce, i sve vene u našem telu (izuzev plućne vene) prenose krv sa ugljen-dioksidom i drugim otpadnim materijama. Jedino plućna vena sprovodi krv sa kiseonikom od pluća do srca.
Koja je uloga vena u našem organizmu?
Zahvaljujući venskom sistemu, krv cirkuliše iz mišića i tkiva ka srcu, pa u slučaju kada dođe do zastoja ili začepljenja unutar vena – posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Ovo je razlog zbog kojeg ćete uvek čuti kako se naglašava važnost dobre cirkulacije krvi i zdravlja venskog sistema.
Koje vrste vena razlikujemo?
Vrste vena prema položaju i funkciji
Gornja šuplja vena
Gornja šuplja vena, zajedno sa donjom šupljom venom, važi za najveću vene u našem telu i obe vraćaju krv sa ugljen-dioksidom do srca, međutim, razlika između njih jeste iz kojih delova tela vraćaju krv. U slučaju gornje šuplje vene, krv se vraća iz gornjih delova tela.
Donja šuplja vena
U slučaju donje šuplje vene, krv cirkuliše iz donjih delova tela u srce.
Ceo proces razmene krvi sa ugljen-dioksidom za krv sa kiseonikom je vrlo zanimljiv i funckioniše tako što se kroz donju i gornju šuplju venu krv sa ugljen-dioksidom vraća u desnu srčanu komoru, pa se potom šalje u kroz plućnu arteriju u pluća.
Plućne vene
U plućima se vrši zamena ugljen-dioksida za kiseonik i krv se kroz plućne vene vraća u levu srčanu komoru i dalje se vrši distribucija krvi kroz telo. Dakle, funkcija plućne vene jeste da prenese krv sa kiseonikom od pluća do srca.
Velike vene
Kada je podela vena u pitanju, po veličini vene možemo klasifikovati u velike i male.
Velike vene su najduže i po poprečnom preseku najšire vene, pa među njih ubrajamo donju šuplju venu, gornju šuplju i plućne vene.
Male vene
Male vene su, kao što im i sam naziv kaže, sve one manje vene koje učestvuju u funckionisanju venskog sistema tako što transportuju krv ka većim venama.
Venule
Po veličini, venule su još manje vene u poređenju sa malim venama, međutim – njihova uloga uopšte nije mala. Venule prikupljaju krv iz kapilara i vrše njen transport do manjih i sve većih vena.
Vrste vena prema dubini i ulozi
Površinske vene
Kada vene u našem telu delimo prema dubini gde su smeštene u telu, tada možemo sve one vene koje su najbliže površini kože da svrstamo među površinske vene. One su odgovorne za funkcionisanje krvotoka na način da se krv usmerava ka dubokim venama kroz perforantu venu.
Duboke vene
Kao što i naziv kaže, duboke vene nalaze se dublje u strukturi tela, nisu izložene bližu površine kože kao što je to slučaj kod površinskih vena. Smeštene su kraj mišića, a po zdravstveno stanje pacijenta je komplikovanije kada postoji neki problem sa dubokim venama (kao što je stvaranje ugruška).
Perforantne vene
Ova vrsta vena spaja površinske i duboke vene, omogućavajući da protok krvi između ove dve vrste vena bude bez ikakvih problema i da se održi optimalan rad venskog sistema.
Koja je veza između arterija, kapilara i vena?
Arterije, vene i kapilari, udruženo, čine sistem krvnih sudova. Jedni bez drugih ne mogu da funkcionišu, jer svaki krvni sud ima nezamenljivu ulogu u skladnom radu unutar našeg organizma.
Arterije transportuju krv sa kiseonikom iz srca do svih delova tela, održavajući krvni pritisak i snabdevajući organe kiseonikom i hranljivim materijama za normalno funkcionisanje ćelija i metaboličke procese.
Vene u venskom sistemu služe da se putem njih transportuje krv iz tkiva nazad u srce. Za razliku od krvni koja je putuje aterijama i koja nosi kiseonik, krv u venama nosi ugljen-dioksid i vraća se ka srcu, kako bi bila usmerena u pluća radi oksigenisanja. Osim funkcije transporta deoksigenisane krvi, vene, naročito one u nogama, imaju zaliske koji sprečavaju povratni tok krvi i koji omogućavaju da krv teče samo prema srcu, što je posebno važno za funkcionisanje koje prevazilazi sile gravitacije, naročito onda kada mi stojimo ili sedimo. Pored navedenih, još jedna vrlo bitna funkicija vena u našem telu jeste i regulacija ukupnog volumena krvi i krvnog pritiska.
Kapilari su najmanji krvni sudovi ključni za mikrocirkulaciju, omogućavajući razmenu hranljivih materija, gasova, hormona i gasova i drugih supstanci između krvi i tkiva. Povezuju arteriole i venule, snabdevajući ćelije hranljivim materijama i uklanjajući otpadne proizvode
Skladnim funkcionisanjem svakog segmenta omogućen je protok krvi kroz telo.
Koje vrste venskih bolesti razlikujemo?
Među najčešće bolesti vena spadaju:
Proširene (varikozne) vene
Jedna od vrlo čestih pojava jesu proširene ili varikozne vene. Ova bolest se javlja usled oslabljenih ili pak, oštećenih venskih zalizaka koji utiču na to da dođe do povratnog toka krvi, čime se posledično javlja stanje varikoznih vena. Vizuelno, proširene vene izgledaju kao izbočine ispod kože i kada su proširene, vene su jasno naglašene. Simptomi koji prate ovakvo stanje jeste osećaj težine u donjim ekstremitetima, oticanje, svrab ili grčevi. Ukoliko zelite da saznate više o tome šta su proširene vene, kako nastaju kao i koji je najbojli tretman za proširene vene, kliknite na link ispod i saznajte više.
Venska insuficijencija
Za razliku od proširenih vena, venska insuficijencija je stanje koje je još komplikovanije i koje, u osnovi, nastaje usled istog razloga zbog kog se javljaju i proširene vene – nemogućnost efikasnog vraćanja krvi iz nogu u srce. U slučaju venske insuficijencije, krv se zadržava u venama nogu, a razlog za to su uglavnom oštećeni venski zalisci ili formirani krvni ugrušci koji onemogućavaju skladnu cirkulaciju. Ako se zanemare manifestacije koji se uglavnom odnose na oticanje i bol u nogama, promenu boje kože u zahvaćenoj regiji ili javljanjem grčeva – mogu uslediti različite komplikacije koje se vremenom znaju manifestovati i kao otvorene rane po nogama.
Duboka venska tromboza (DVT)
Kada se unutar duboke vene u nogama formira krvni ugrušak, tada postoji opasnost da se ugrušak odvoji i krene da pluta kroz krvotok do pluća.
Šta to može da izazove?
Ovo za posledicu može da ima plućnu emboliju, koja se svrstava u kategoriju ozbiljnih zdravstvenih stanja i zahteva pomni medicinski nadzor i lečenje.
Venski ulkusi
Venski ulkusi su otvorene rane oko gležnjeva koje se javljaju kao posledica hronične venske insuficijencije. Ovo stanje sa sobom nosi mogućnost ozbiljnih zdravstvenih komplikacija zbog razvoja infekcije usled otvorenih rana, pa je važno shvatiti potrebu za blagovremenom reakcijom kada se kod pacijenta jave prvi simptomi koji ukazuju na postojanje varikoznih vena. Čim se ustanovi postojanje problema u vezi proširenih vena – savetujemo da se odmah javite lekaru za vene. Na taj način se, uz adekvatnu profesionalnu intervenciju flebologa (doktora za vene), sve dalje komplikacije sprečavaju i pacijenti sebe ne dovode u situaciju gde se razvijaju venski ulkusi.
Površinski tromboflebitis
Još jedno oboljenje koje se javlja u venskom sistemu jeste upala površinskih vena ili površinski tromboflebitis. Ovo stanje je vrlo često praćeno stvaranjem krvnih ugrušaka, a znaci koji ukazuju na upalu površinskih vena jeste javljanje bola u problematičnoj regiji na nozi, crvenilo i oticanje.
Koji su uzroci i faktori rizika nastanka bolesti vena?
Ako se pitate šta je to što kod osoba utiče da spadaju u grupu visokog rizika za razvoj bolesti vena, u nastavku teksta pišemo baš o tome.
Genetika
Genetski faktori dosta utiču na izvesnost razvoja venske bolesti. Primera radi, ako u porodici postoji istorija bolesti proširenih vena, velika je verovatnoća da će se i potomci boriti sa tim. Na žalost, u velikom broju slučajeva oslabljene vene su nasledne, a neka istraživanja govore o statistici koja podrazumeva da je šansa čak 90% za razvoj ove bolesti ako su oba roditelja imala problem sa varikozitetima.
Starost
Starost nije presudan faktor za razvoj venskih bolesti, jer one pogađaju i mlađe i starije osobe. Ipak, s godinama dolazi do promena koje utiču na elastičnost zidova vena i slabljenje venskih zalistaka, što otežava pravilan tok krvi iz donjih ekstremiteta ka srcu. Zato se starost navodi kao faktor koji povećava rizik od neadekvatnog cirkulisanja krvi i pojave bolesti vena.
Pol
Kod žena je u većem procentu zastupljen neki vid problema sa venama nego što je to slučaj kod muškaraca. Žene prolaze kroz turbulentnije hormonske promene nego muškarci – mesečni ciklusi, trudnoća, menopauza i druga stanja utiču na veće opterećenje u nogama i to sve za posledicu ima češću pojavu proširenih vena kod osoba ženskog pola.
Trudnoća
Upravo smo pojasnili kako su žene, usled hormonskih promena, izloženije razvoju venskih bolesti u odnosu na muškarce. Shodno tome, trudnoća je period u kom su sve hormonske promene još više prisutnije, a kako se zbog razvoja ploda povećava i volumen krvi u telu, tako je i opterećenje na vene u nogama veće nego inače.
Stil života
Da li ste fizički aktivni? Kako se hranite? Da li pušite?
Način na koji živimo dosta utiče na zdravlje našeg organizma, a to svakako ne zaobilazi ni naš vaskularni sistem. Ako nismo fizički aktivni, hranimo se tako da naša ishrana nije izbalansirana i obiluje namirnicama koje nam ne doprinose već čine da budemo gojazni – velika je šansa da će se u jednom periodu života javiti problem i sa bolestima vena.
Zanimanje
Kod osoba čije radno mesto podrazumeva duge intervale u sedećem ili stojećem položaju, veoma često u jednom trenutku dođe do opterećenosti cirkulacije u nogama. Bilo bi korisno da se ove osobe potrude da imaju što je više moguće zdrav način života, da vežbaju redovno i da se pravilno hrane, ali i da – kada god je to moguće, prave pauze. Na taj način, pritisak u donjim ekstremitetima se smanjuje i cirkulacija se pospešuje.
Koji su simptomi venskih bolesti?
Evo uz koje se to simptome najlakše procenjuje da li se javljaju bolesti vena.
Vidljive promene na koži
Ono što se najlakše uoči jesu promene na koži nogu. Ako se jave vidno izražene ljubičaste ili tamnoplave vene koje na površini kože stvaraju ispupčenja i neravnine – to je pouzdani znak da venski zalisci trenutno imaju otežanu funkciju. Pored izraženih vena moguća je pojava crvenila, suve ili iziritirane kože u predelu gde se pojavila problematična vena.
Bol i nelagodnost
Uz vidljive promene na koži često se javlja i bol ili osećaj nelagodnosti u nogama. Bol može varirati od tupog, pulsirajućeg do oštrog, a često je najjači kada osobe dugo vremena provedu u sedećem ili stojećem položaju.
Otečenost nogu
Kada se simptomima pridruži otečenost donjih ekstremiteta u predelu stopala ili gležnjeva – telo šalje jasan signal da je vreme da se vene leče. Do otečenosti dolazi jer je funkcionisanje venskih zalizaka nije pravilno i sprečen je neometan protok krvi ka srcu, a stanje po pacijente postaje naročito neprijatno na kraju dana, odnosno nakon dužeg stajanja ili sedenja.
Težina i umor u nogama
Noge postaju teške, a umor je se sve češće javlja – osobe sa venskim bolesti osećaju se baš kao što smo opisali.
Obraćanje doktoru za vene u ovom stadijumu dosta će olakšati proces izlečenja i samim tim će se preduprediti druge zdravstvene komplikacije.
Promene u boji kože
Kako vene bivaju sve više obolele, u predelu gležnjeva donjih ekstremiteta, koža postaje tamnija (javlja se hiperpigmentacija). Ovo je rezultat curenja krvi iz vena u okolna tkiva i jasan znak da su simptomi kod osobe već neko vreme jasno izraženi, ali da su iz nekog razloga bili zanemareni.
Čirevi i rane
Venski čirevi na nogama ukazuju na već iskomplikovanu vensku bolest. Obično se javljaju u predelima oko zgloba i na potkolenici, mogu biti bolni i u svakom pogledu ograničavajuće utiču na pacijenta. Ove rane svrbe, iz njih izbija tečnost i dugo vremena ostaju otvorene, što sa sobom nosi veliku mogućnost za razvijanje infekcija.
Kako se dijagnostikuju venske bolesti?
Klinički pregled
Lečenje venskih bolesti započinje pregledom od strane lekara za vene (flebologa). Lekar će uzeti detaljnu anamnezu pacijenta i raspitaće se za istoriju venskih bolesti u porodici, kao i za simptome, tegobe ili eventualna ranija lečenja vena. Zatim se vrši palpatorni pregled vena i tada flebolog stiče još jasniju sliku o pacijentovom stanju. Na osnovu obavljenog prvog pregleda, lekar odlučuje o daljem toku terapije-tretmana.
Doppler ultrazvuk
Dopler nogu služi za procenu stanja u krvnim sudovima nogu, odnosno za utvrđivanje na koji način se odvija cirkulacija krvi kroz krvne sudove. Uz ovaj pregled, flebolog može da dijagnostifikuje probleme koji su u vezi pacijentove cirkulacije, što je još jedan način za bolje određivanje tretmana izlečenja vena.
Venografija
Kada je potrebno utvrditi prisustvo tromba u veni, a to nije najjasnije utvrđeno kroz druge dostupne metode – može se raditi venografija. Ovo je invazivni metod koji se koristi za detaljnu evaluaciju venskog sistema i ovom procedurom je moguće otkriti različite abnormalnosti u venskoj anatomiji.
Laboratorijske analize
Dodatni dijagnostični metod kojim se kompletira procena stanja pacijenta odnosi se na sve laboratorijske analize kao što je D-dimer, marker za trombozu i sl.
Koje vrste tretmana za venske bolesti postoje?
Izbor najadekvatnijeg tretmana za venske bolesi zavisi od stanja u kojem se pacijent nalazi. Upravo ova procena je vrlo bitna za uspešan tretman, a kao što smo na početku teksta i istakli – najstručnije procene daje jedino lekar za vene.
U nastavku dajemo kraći opis za dostupne metode lečenja bolesti vena koja poznaje savremena medicina.
Konzervativni tretmani
Promene stila života
Nezdrav životni stil utiče na zdravlje naših krvnih sudova. Udruženo – gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, alkoholizam, kao i posao koji podrazumeva višesatno stajanje ili sedenje loše utiču na naš vaskularni sistem generalno, pa tako i na vene. Promena životnog stila je ključna terapija koju svako treba na vreme i preventivno da primenjuje.
Kompresivna terapija
Nošenje kompresivnih čarapa ili zavoja može donekle da utiče na poremećenu cirkulaciju krvi u nogama. Međutim, njihova primarna funkcija jeste umanjenje tegoba kao što su oticanje, bol i druge nelagodnosti povezane sa bolestima vena, kao što su proširene vene.
Medicinski tretmani i hirurški zahvati
Kada je reč o lečenju bolesti vena medicinskim tretmanom ili hirurškim zahvatima koje obavlja lekar za vene – tada je za pacijente korisno da znaju da postoji dosta metoda kojima se bolesne vene mogu tretirati. Među dostupnim načinima lečenja ističe se laserska operacija vena kao najefikasnija metoda zbog brojnih benefita koje sa sobom nosi. O laserskoj operaciji vena možete pročitati u nastavku, nakon pojašnjenja svih tradicionalnijih pristupa lečenju bolesti vena.
Skleroterapija
Ovo je metoda namenjena uglavnom lečenju manjih proširenih vena ili paukolikih vena. Sprovodi se tako što se u venu ubrizgava posebno sredstvo koje deluje na bolesnu venu, a cilj je da se krvotok preusmerava na zdrave vene.
Tretman penom
Slično kao kod skleroterapijom obavlja se i ovaj tretman, samo sa sredstvom koje je u formi pene.
Klasična operacija vena
Klasična operacija vena poznata je i pod nazivom stripping. Ovo je invanzivan i, u velikoj meri, agresivan način tretiranja proširenih vena gde se kroz rezove na koži obolele vene uklanjaju. Intervencija se vrši u potpunoj anesteziji i zahteva duži period oporavka pacijenta.
Radiofrekventna ablacija (RFA)
Ovo je metod lečenja koji koristi radiofrekventnu energiju za zatvaranje obolelih vena. RFA metoda ima izvesnih sličnosti sa laserskom operacijom vena, ali bez obzira na to, i dalje je ovaj metod inferioran u odnosu na operaciju laserom.
Mikroflebektomija
Ovo je procedura uklanjanja površinskih vena uz pomoć malog skalpela ili specijalne igle gde se kroz mali rez na koži uklanjaju površinski problematični venski segmenti.
Ovi tretmani, koje možemo nazvati i tradicionalnim tretmanima vena sve više postaju zastareli u svetlu savremenih medicinskih napredaka. Iako su ovi tretmani nekada bili standardni, danas su poznati po brojnim nedostacima i rizicima.
Mikroflebektomija često zahteva dug period oporavka i može rezultirati ožiljcima, bolom i infekcijama. Skleroterapija, iako efikasna za manje vene, može dovesti do pojave hiperpigmentacije, alergijskih reakcija, pa čak i tromboze. Tretman penom može izazvati upalu, oticanje, i u nekim slučajevima ozbiljnije komplikacije kao što su venska tromboza ili embolija.
Laserski tretmani – Endovenozna laserska terapija (EVLT)
U svetlu ovih izazova, medicina je razvila laserski tretman vena, koji predstavlja idealno rešenje za mnoge pacijente. Laserski tretman je minimalno invazivan, što znači da zahteva manje vremena za oporavak i nosi manji rizik od komplikacija. Laserska tehnologija omogućava precizno ciljanje obolelih vena, što rezultira efikasnijim i bezbednijim tretmanom. Pacijenti mogu očekivati manje bolova, minimalne ožiljke, i brži povratak svakodnevnim aktivnostima.
Laserski tretman vena je savremeni standard u flebologiji, pružajući optimalne rezultate uz minimalne neprijatnosti. Ako razmišljate o tretmanu vena, konsultujte se sa stručnjakom kako biste saznali više o prednostima ove napredne metode i odlučili se za najbolje rešenje za svoje zdravlje.
Laserska operacija vena je postupak koji je mnogo unapređen u odnosu na klasične hirurške metode lečenja proširenih vena.
Ova vrsta operacije vena je precizna, sigurna, efikasna i brza metoda koja se sprovodi tako što se laserska sonda milimetarskog promera ubacuje (uz pomoć tanke iglice) u venu koja se iznutra tretira toplotom. Usled dejstva toplote vena se skuplja, isušuje i telo je na prirodan način apsorbuje. Ovaj model lečanja može da pomogne i pacijentima koji imaju i teže slučajeve proširenih vena, a ceo postupak je bezbolan i apsolutno učinkovit. Preciznost lasera je ono što se naročito izdvaja u ovoj metodi lečenja, pa možemo reći da je upravo ovo trenutno najbolji izbor za izlečenje proširenih vena.
Ako ste zainteresovani za lasersku operaciju vena, znajte da se ista dugi niz godina uspešno sprovodi u našim klinikama za savremenu vensku terapiju laserom u Novom Sadu, Beogradu i Banja Luci.
Laserski tretmani podrazumevaju različite tehnike u kojima se koristi laser za lečenje obolelih vena. Klinika dr Dragić je poznata po jedinstvenom u svetu i Evropi tretmanu vena laserom. Ukoliko želite više da zasnate ovom jedinstvenom tretmanu, klinkite na link ispod:
Koje su moguće komplikacije venskih bolesti
Još jednom ćemo istaći važnost profesionalnog lečenja bolesti vena i to isključivo od strane doktora za vene. Razlog ovome jeste nužnost shvatanja značaja profesionalnog pristupa u lečenju bolesti vena i venskog sistema, jer nestručne metode i neadekvatnost u tretiranju ovakve vrste bolesti može da ima dalekosežne posledice.
Površinski tromboflebitis
Ovo stanje predstavlja zapaljenje vena koje su smeštenih blizu površine kože i ono sa sobom nosi bol, crvenilo i oticanje. Iz površinskog tromboflebitisa se razvija duboka venska tromboza, tako da je adekvatno lečenje površinskog tromboflebitisa neophodno, kako bi se sprečio dalji progres bolesti.
Duboka venska tromboza
Duboka venska tromboza znači stanje pacijenta gde se unutar dubokih vena u nogama formirao krvni ugrušak. Indikacije koje prate duboku vensku trombozu su bol, oticanje, pojava crvenila i osećaj toplote u problematičnoj regiji. Iz ovog stanja kao najozbiljnija komplikacija može da proistekne plućna embolija.
Plućna embolija
Do plućne embolije dolazi kada se krvni ugrušak iz duboke vene na nogama otkine i stigne do pluća blokirajuću protok krvi. Ova bolest zahteva hitnu medicinsku intervenciju jer, u koliko se ne leči na vreme, može biti smrtonosna.
Ruptura varikoznih vena
Ruptura varikoznih vena odnosi se na stanja kada proširena vena pukne i kada usled tog pucanja dođe do kvrarenja. Ova bolest se najčešće dijagnostifikuje kod onih pacijenata koji su svoj problem sa proširenim venama zanemarili i koji se nisu u početnim stadijumima bolesti javili lekaru.
Hronični venski ulkusi
Nelečene proširene vene mogu da dovedu do formiranja otvorenih rana po donjim ekstremitetima koje se zovu hronični venski ulkusi. Ovo je stanje koje je dosta komplikovano – kako za pacijenta, tako i za lečenje. Te rane izuzetno teško zarastaju i zbog toga su podložne razvoju infekcija.
Prevencija venskih bolesti – Kako sprečiti nastanak bolesti vena?
Ako se pak, pitate šta to svako od nas može učiniti da bi se predupredio razvoj bolesti vena i da bi se održalo dobro stanje venskog sistema što je duže moguće – evo par smernica kojih se možete pridržavati.
Održavanje zdrave telesne težine
Usled viška kilograma, tokom godina, razvijaju se brojne zdravstvene komplikacije. Zbog toga održavanje adekvatne telesne težine nije pitanje samo estetike, već i zdravlja koje gojaznošću može biti itekako ugroženo po više osnova. Ovo znači da prekomerna težina opterećuje venski sistem i može dovesti do ozbiljnih posledica.
Fizička aktivnost
Svakodnevna fizička aktivnost pomažu nam da poboljšamo svoju cirkulaciju i da ojačamo mišiće donjih ekstremiteta. Bilo koji vid svakodnevne fizičke aktivnosti je koristan naročito za osobe koje veći deo dana provedu u sedećem ili stojećem položaju. Angažovanje tela kroz pokret doprinosi ne samo boljoj cirkulaciji, već sa sobom nosi i brojne blagodeti na naš organizam.
Izbegavanje dugotrajnog stajanja ili sedenja
Da li postoji alternativa ili je isključivo samo sedenje, odnosno iskuljučivo samo stajanje jedini položaj u kom možete da radite svoj posao?
Ukoliko ste u mogućnosti, probajte da kombinujete ova dva položaja. A ukoliko je priroda posla takva da se podrazumeva višesatno sedenje ili stajanje – onda se trudite da pravite češće pauze. To vreme iskoristite za kraće isezanje ili pokrete koji će pomoći da krv u telu procirkuliše i da se malo razgibate.
Nošenje kompresivnih čarapa
Kod osoba koje su pogodni kanidati za razvoj neke od venskih bolesti (npr. imaju genetsku predispoziciju) predupređivanje javljanja varikoznih vena ili pojave ispucalih kapilara moguće je i kroz naviku nošenja kompresivnih čarapa. One mogu biti korisne za sve pojedince čija priroda posla zahteva sedeći ili stojeći položaj i dizajnirane su tako da pomognu cirkulaciji da se odvija na pravi način. Međutim, ne treba birati kompresivne čarape bez saveta stručnog lica, jer samo pravilna veličina i vrsta može biti od koristi.
Zdrava Ishrana
Kada je reč o zdravom načinu života, važno je voditi računa o zdravoj ishrani. Izbalansirana ishrana, bogata vlaknima, antioksidansima i zdravim mastima, ključna je za opšte zdravlje, uključujući i zdravlje venskog sistema. Takođe, unos vitamina C i E može pomoći u jačanju zidova vena. Treba izbegavati prekomerni unos soli kako bismo sprečili zadržavanje tečnosti i oticanje donjih ekstremiteta.
Redovni pregledi
Ne zaboravite lekarski pregled kao odličan vid prevencije.
Apelujemo još jednom da ne zapostavljate uočene simptome koji mogu ukazati na postojanje nekog poremećaja u funkcionisanju venskog sistema, već da se obratite doktoru za vene.
Znajte da će samo profesionalna pomoć doprineti rešavanju problema na efikasan način.
Zaključak
Osluškujte svoje telo i pratite sve promene koje se tokom vremena javljaju. Skladno funkcionisanje venskog sistema je od izuzetne važnosti za nas, pa je vođenje računa o dobroj cirkulaciji i zdravlju vena ključno.
Ako primetite da su vene sve više i više izražene, da se javlja oticanje oko gležnjeva, crvenilo, umor, trnjenje, mravinjanje, toplota ili osećaj teških nogu – nikako to nemojte zanemariti.
Ni zbog straha, a ni zbog nekog drugog razloga.
Najčešće postavljena pitanja
Šta su vene i koja je njihova uloga u organizmu?
Koji su simptomi venskih bolesti?
Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak venskih bolesti?
Kako promene stila života mogu pomoći u upravljanju simptomima venskih bolesti?
Kako genetika utiče na razvoj venskih bolesti?
Kako trudnoća utiče na vene i venski sistem?
Koje su razlike između površinskih i dubokih vena?
Koje su najčešće zablude o venskim bolestima?
Da li postoje prirodni lekovi ili suplementi koji mogu pomoći kod venskih bolesti?
Kako klinika Dr Dragić može da pomogne?
Da li ste znali da je klinika Dr Dragić zapravo centar za savremenu vensku terapiju laserom i da važi za najmoderniju kliniku u Evropi koja se bavi venskom problematikom?
Ovo nije pristrasno, već mišljenje stručne javnosti, jer je osnivač naše klinike, Dr Petar Dragić, usko specijalizovan za izvođenje laserskih operacija vena i kapilara. Kao pionir u Evropi koji je uveo laser u operativno lečenje varikoznih vena, danas Dr Dragić iza sebe ima više od 20000 uspešno izvršenih operacija koje su bile apsolutno učinkovite i sigurne za pacijenta. Samo izvođenje operacije ne podrazumeva opštu anesteziju, postupak je minimalno invazivan, bez bola i drugih nelagodnosti sa kojim se pacijenti susreću pri tradicionalnim metodima operacije vena.
Primarni cilj je dobrobit pacijent, pa je samim tim i laserska operacija vena metod koji je mnogo različit od svih drugih, agresivnih metoda lečenja proširenih vena.
Zakažite svoj pregled kod Dr Dragića već danas
Kako možete da zakažete svoj pregled ili intervenciju na klinici Dr Dragić?
Vrlo jednostavno, možete da nas kontaktirate pozivom na broj telefona klinike ili da popunite kontakt formu.
Nemojte se ustručavati – mi smo tu da rado odgovorimo na sva vaša pitanja.